Архива за новембар, 2012

23. април 1979.

Ово је приватно писмо на адресу Њ. Зоркаје, у вези са њеним чланком о мени у ”Кинопанорами” (негде прошле јесени):

Дубокоуважена Њеја Марковна!

Прочитала сам у новој ”Кинопанорами” Ваше ”Белешке за портрет Андрјеја Тарковског” и пожелела сам да Вам пишем.

Ја нисам познаница Тарковског. До мене, као и до многих, долазе само приче о његовој тешкој судбини, храбрости, бескомпромисности, о тешкој судбини скоро свих његових филмова. (За шта је делом крив и Ваш критичарски цех, што и сами признајете.)

(више…)

На нивоу скоро непостојећег глобалног наратива, главни јунак филма је Алексеј, који болестан и у постељи преиспитује свој досадашњи живот, враћајући се у време детињства, време кад је све било могуће, мучећи себе сталним питањем: „Где сам погрешио?“ Његови снови откривају му суштину његових проблема – отац је отишао из породице, мајка је жртвовала свој живот због њих, деце, а он не зна на који начин да јој се одужи. Не зна како најмилијима да дâ. Мучи га савест себичнога и терет прошлости који се неразрешен преноси на следећу генерацију. И он је постао отац. И он је отишао.  (више…)

http://www.sothebys.com/en/auctions/ecatalogue/2012/musical-manuscripts-continental-books-l12406/lot.187.html

Уводна секвенца, чији је дијалог наведена1 у чланку ”Хипноза (Огледало II)”, формално је форшпица, предшпица, која нема наративне везе са филмом који ће уследити. Ипак, она се односи на филм у вишем смислу, откривајући двоструки сплет његовог јединственог бића.

Призор излечења муцајућег не одаје до краја своју генологију, балансирајући на танкој линији између игране и документарне структуре (негирајући тиме филму наметнуту поделу на жанрове).

(више…)

Ако је новост да ће на следећој аукцији код Сотебија, 28. новембра у Лондону, бити продат ”лични архив” Андрјеја Тарковског, требала да изазове на неки начин сензацију или интерес, резултат је, сасвим сигурно, уследио. Нарочито код Андрјеја Андрјејевича Тарковског, сина великог руског режисера, и данас становника оне Фиренце, која је била ”усвојени” град његовог оца. Запрепашћење – то је била реакција Андрјеја Андрјејевича, који је већ годинама ангажован у очувању и процени дела Тарковског, као и председник Међународног института Андрјеј Тарковскиј. Управо из љубави према оцу је спреман да прокоментарише вест коју је пренео Енрико Франћескини у Repubblica”од 18. новембра.

(више…)

26. јануар 1973.

[…] Само што сам прочитао научно – фантаст[ичну]. причу Стругацких „Пикник крај пута“.

25. децембар 1974.

[…] За мене би сада савршено хармоничне форме могао бити филм по Стругацкима: непрекидна, детаљна радња, но изједначена са религиозном радњом, чисто идеалистичка, то јест, полутрансцендентална, апсурдна, апсолутна. (”Молој” С. Бекета.) Шема живота човека, који стреми (делотворно) разумевању смисла живота. И ја сам ћу играти. Нећу ли пропасти под тежином два аспекта? Ах, интересантно!   (више…)

Не могу се помирити са тим да ће Мајка умрети. Ја ћу протестовати против тога и доказати да је Мајка бесмртна. Хоћу друге да убедим у њену јаку индивидуалност и конкретну непоновљивост. Унутрашња претпоставка – урадити анализу карактера са претензијом на то да је Мајка бесмртна.“

Андреј Тарковскиј

(више…)

Хипноза

ВРАЧАРА1: Како је твоје име, очево име и презиме?

ЈУРА: Ја се ззовем Жариј ј ј Јуриј ј ј ја ја љекс Аљександ нд анд андравич.

ВРАЧАРА: Молим те, реци одакле долазиш.

ЈУРА: Ја д до до ја д д дол доо дола лаз лазим… из зг из гра зград дда Харковва.

ВРАЧАРА: Где учиш?

ЈУРА: Ја учим теххн… Ја учим техх ехничку школу.

ВРАЧАРА: Јура, сада ћемо нас двоје одржати сеансу…

(више…)

Музику сфера и музику мајстора
У страхопоштовању спремни смо слушати,
На чисту светковину поштоване духове
Обдарених времена призивати.

Пуштамо да нас уздигне тајна
Магичне формуле, на чијем су се подручју
Оно безгранично, бесно, живот,
У јасне слике згрушали.

Попут сазвежђа одјекују кристално,
У служби њима био је нашег живота смисао,
Из кругова њихових пасти не може нико,
До према средишту светом.

(Превод др Михаила Смиљанића)

[Наставиће се…]

2. март 1975.

Јермаш је одлучно одбио (без обзира на реч коју је прошле године дао Бесију) да дā ”Огледало” за Кански фестивал, никако не мотивишући своје одбијање. Беси је гневан. Јермаш је наговарао Бесија да узме и Бандарчука, и Бикова, и Плисјецкују. Беси се после сваке пројекције гневио, али… Невоља је у томе што је Беси рекао да ”Огледалу” гарантује Главну награду. А управо је то страшно нашем руководству: они се, пак, својски старају да унизе и мене и филм.

(више…)