Мартиролог / дневник о дневнику

2. март 1975.

Јермаш је одлучно одбио (без обзира на реч коју је прошле године дао Бесију) да дā ”Огледало” за Кански фестивал, никако не мотивишући своје одбијање. Беси је гневан. Јермаш је наговарао Бесија да узме и Бандарчука, и Бикова, и Плисјецкују. Беси се после сваке пројекције гневио, али… Невоља је у томе што је Беси рекао да ”Огледалу” гарантује Главну награду. А управо је то страшно нашем руководству: они се, пак, својски старају да унизе и мене и филм.

О ”Идиоту” још увек ништа.

Био сам код Сизова и задао му низ питања:

– Зашто Јермаш, без обзира на обећања – и Бесију, и на Колегијуму Комитета (при разматрању ”Огледала”) – није дао ”Огледало” за Кан?

– Зашто од мене скривају позиве иностраних фирми на снимања?

– Зашто се у Комитету организује ”дискутовање” ”Огледала” са таквом брижљивошћу.

(Сазнавши да ће оно бити објављено у ”Искусство кино”, Хуцјев је побегао у редакцију са циљем да повуче своје иступање на Колегијуму. Сила је! У Талину се Хуцјев, сазнавши да ћу ускоро доћи, постарао да како је могуће ишчезне.)

– Зашто је Наумов – болестан, заборавио и на болест, и на снимање и одјурио у Комитет (у Москву)? Да вређа ”Огледало”?

– Зашто су ”Огледалу” дали другу категорију?

– Зашто ”Огледало” нема тиража? (73 копије)

– Зашто се сматра срамотом објављивати у штампи моје победе на фестивалима?

– Зашто ”Соларис” није добио Државну награду, иако је прошао све инстанце малтене једногласно?

Сизов је почео да нешто лупа и пробао да одговори на нека питања, као да мене интересују одговори. У разговору је рекао: ”Нама није неопходан тај филм (”Идиот”)! Можда га можете снимати у неком другом студију?” Одговорио сам: ”А можда би, уопште, требало и да одем из ”Мосфиљма”?” Сизов је прогунђао нешто компромисно.

Треба нешто урадити с Каном.”Пробити” ”Огледало”. Беси је отишао обећавајући скандал и не узевши ни један совјетски филм. Хтео је ”Огледало”, које тамо сви очекују, јер је Јермаш чврсто обећао. То ђубре покварено! То што би, добивши награду, ”Огледалом” било могуће згодно трговати и добити страну валуту – за Јермаша нема никаквог значења. Најважније су – столица и гузица. А интереси земље – дођавола!

Љубазношћу Међународног института Андреј Тарковски.