Мартиролог / дневник о дневнику

26. јануар 1973.

[…] Само што сам прочитао научно – фантаст[ичну]. причу Стругацких „Пикник крај пута“.

25. децембар 1974.

[…] За мене би сада савршено хармоничне форме могао бити филм по Стругацкима: непрекидна, детаљна радња, но изједначена са религиозном радњом, чисто идеалистичка, то јест, полутрансцендентална, апсурдна, апсолутна. (”Молој” С. Бекета.) Шема живота човека, који стреми (делотворно) разумевању смисла живота. И ја сам ћу играти. Нећу ли пропасти под тежином два аспекта? Ах, интересантно!  

1. 2 глумца

2. Јединство места.

3. Јединство радње.

4. Могуће је проучити природу из сата у сат (како се затамњује или осветљава).

(Узети ”Молоја” за Стругацке.)

6. јануар 1975.

Написао сам писмо Јермашу, у којем тражим да убрзо реши питање мог даљњег рада. Имао сам у виду једно од ова два: ”Идиота” или филм о Дaстaјевском. Највероватније ће одбити, тада ћу му написати још једно писмо са захтевима (паралелно и Студију) за ”Смрт Ивана Иљича” и ”Пикник”. Само ће требати да се регулише питање са Стругацкима.

Данас је мећава. Током ноћи ће, сигурно, све замести. Сутра је Божић.

27. март 1975.

[…] Био сам код Аркадија Стругацког. Веома је срећан што хоћу да радим ”Пикник”. Сценарио – по начелу паритета – утроје.

3. јун 1975, Мјасноје

[…] Договорио сам се са Стругацкима око ”Пикника”. Упознао сам се са Бaрисом. Такође је мио, али умствује, за разлику од Аркадија. Он је, очигледно, идеолог. Аркадиј је, пак, радник и веома симпатичан. Иако ни у овом случају није тако једноставно. […]

21. септембар 1975.

”Идиот” је пропао. Саша Мишарин је послао писмо. Написао сам писмо Стругацком да крену да раде. (А хоће ли они сами нешто радити?) Ићи у Москву? Не – Хофман! Хофман!

Четвртак, 20. новембар 1975.

[…] На снимању код Жалакјавичјуса обесио се глумац Бабкаускас.

Пробијаћу Стругацке, да бих их снимао на лето. Иначе нема смисла – иде јубилеј Тaлстòја.

– ”Смрт И[вана]. И[љича]”?

– ”Одлазак”?

10. децембар 1975.

Сизову се допао захтев Стругацких. У ЕТО, изгледа, желе ”Пикник”.

”Живот је веома кратак и не треба га провести пузећи пред бедним хуљама”.

(Стендал)

20. јануар 1976.

13. јануара вратио сам се из Мјасног. У ЕТО у ”Мосфиљму” склопили смо уговор са браћом Стругацкиј за ”Пикник крај пута” (према последњој глави). Сада су они у Лењинграду – пишу, након Аркадијевог и мог размишљања над идејом и схемом.

22. фебруар 1976.

[…] Обзири поводом сценарија бр. Стругацки.

1. Поводом ”добротвори људског рода” – додати нешто типа ”такозвани добротвори” или оне ”који су уобразили да су добротвори”.

2. Бајковити детаљи (Круг, новац). Ликвидирати све лажно.

3. Линија Ученог (атомска експлозија).

4. Линија Уметника (мир?).

5. Линија Виктора (погибељ на крају).

6. Имена (Антон).

7. Наслов.

Вероватно сам нашао циљ – треба снимати филм о Исусу. Наравно, не онако као Пазолини. Овде су два пута – или га снимати у иностранству, или аматерском камером и алегорично.

24. фебруар 1976.

Јуче ме је по Сизову позвао Јермаш. Мени се чини, зато да би успавао моје незадовољство тиме што сам без посла.

1. Тражио је да прочита Стругацке. И раније је показивао неповерење према бр. Стругацкиј, јер су за Саловјева В. И. Написали сценарио урадили ”у духу ционизма”. Из захтева Јермаш ништа није разумео. […]

26. фебруар 1976.

Председништву XXV конгреса написао сам писмо о мојој незапослености кривицом Госкино. Идем да га пошаљем.

Написао сам писмо Јермашу:

”26. фебруар 1976. год.

Москва

Фиљипе Тимафјејевичу!

Мене је неописиво огорчио и, чак, увредио сусрет са Вама 23. фебруара (то јест, уочи конгреса КПСС). Зато што се преда мном појавила још непрелазнија провалија на путу ка започињању рада у производњи, него што је то било раније.

1. Стругацки су се показали као људи који су протурали некакву своју идеју у сценарио написан за Одески филмски студио. (Чак иако нисам прочитао сценарио, никада у животу нећу поверовати у то.) И поред тога, Ви тим упозорењем као да говорите – буди спреман да сценарио који Стругацки пишу за Вас, ја врло лако могу скресати. […]

20. октобар 1976, Москва 

[…] Јуче је био Аркадиј Стругацкиј. Замислили смо сценарио скоро до самог краја.

14. април 1978.

[…] Веома су слаби преводи јапанског хаикуа од Маркове – посебно Башоа. Треба наћи јапански оригинал и позвати Арк. Стругацког. Мислим да не грешим. У сваком случају, она не зна руски језик. Али свеједно (уз дубоки наклон оригиналу):

”Један мудри монах је рекао: ”Учење секте Зен, погрешно схваћено, наноси душама велике повреде”. Сагласио сам се са њим”.

(Башо)

”Стопут благородан онај,

Ко при бљеску муње не каже:

”Ево га – наш живот””.

(Башо)

А које погрешно схваћено учење не наноси душама повреде? – питам се ја.

”Не подражавајте ме превише,

Видите, шта је томе исход? –

Две половине диње”.

(Башо. ”Ученицима”)

28. јун 1978, Талин

[…] Аркадиј Стругацкиј се показао ситничавим и рачунџијом. Бог с њим сасвим. Од последње исплате за ”Змије” дуговаћу му + 1200 р.

3. јул 1978.

Из Ташкента је стигло 4180 [на двоје]. Аркадију – 1200. Остатак: 890.

16. април 1979.

[…] А ”Сталкер” је, изгледа, испао најбољи од свих мојих филмова. Коља Ш[ишлин] Станислав К[андашов], по мом мишљењу, нису разумели. Највероватније, не могу поверовати у моју дрскост и налазе се у недоумици.

Одговорити на телеграм из Ташкента. Замолити Аркадија да преради крај.

Љубазношћу Међународног института Андреј Тарковски.