Рад на сценарију за филм о Достојевском и, посебно, сусрет са Бјердјајевим, био је од великог утицаја на филозофку тачку ослонца на којој је почивао Бели дан. Оно што је као радни принцип у раду на својим филмовима примењивао у вези са једним од основних изражајних средстава филма – временом, сада је добило и филозофску потврду утицајем овог значајног руског религиозног мислиоца, преобраћеног материјалисте и револуционара, што ће га још ближе привести остварењу филма, који у највишем смислу третира време као основно изражајно средство.

Човек је у највећем степену историјско створење. Човек се налази у историјском и историјско се налази у човеку. Између човека и „историјског“ постоји тако дубоко, тако тајанствено срашћење у својој праоснови, таква конкретна узајамност, да је њихов раскид немогућ. Немогуће је човека издвојити из историје, немогуће га је узети апстрактно и немогуће је издвојити историју из човека; немогуће је историју разматрати ван човека и без човека. И немогуће је разматрати човека изван најдубље духовне реалности историје.1[]

Зато, да бих прозрео у тајну „историјског“2, ја пре свега морам да схватим историјско и историју у дубини мојој, у дубини моје историје, у дубини моје судбине. Ја морам себе да поставим у историјску судбину и историјску судбину у своју сопствену човекову дубину. У самој дубини човековог духа открива се присуство неке историјске судбине. Све историјске епохе, почињући од првих епоха и завршавајући врхом историје, садашњом епохом, све је моја историјска судбина, све је моје. [] Треба схватити сав историјски процес не као мени туђ, против којег се ја борим, не као нешто мени натурено, нешто што ме притискује, заробљава, против чега ја устајем и у својој делатности и у своме сазнању, јер тако се може ићи само у голему празнину и недогледни бездан, који се појављује у историји и у самом човеку. Супротни пут којим треба ићи, и на којем се може засновати права филозофија историје, јесте пут дубоке истоветности моје историјске судбине и судбине човечанства, дубоко мени сродне. У судбини човечанства ја морам да упознам своју рођену судбину и у својој судбини ја морам да упознам историјску судбину. Само таквим путем могуће је ући у унутрашње тајне „историјског“ и открити највећу духовну судбину човечанства.3

Гледајући на прошлост помажемо се овладати садашњошћу. Пошто је човек заробљеник садашњег тренутка, он вапије за темпоралним проширењем. Једино конкретно чега се може ухватити је прошлост, следећа временска разина у хијерархији остварених. Будућност још не постоји.

И филм–уметност је у сличној временској тамници. Он говори садашњошћу и заробљеник је тренутка садашњег, али је и владар прошлости, „запечативши“ и сачувавши прошле тренутке садашњости од нестајања. Како филм захвата саму срж стварности, али не успева да је сасвим сачува у онтолошком смислу, он савршено одговара сну и сећању, са том разликом да се ово филмско сећање, филмски сан, може готово по жељи репродуковати опет и опет. Зато слободно можемо рећи за наше омиљене филмове да су наши најомиљенији снови – наши снови. Снови о љубави, правди, срећи, или једноставно, снови о истинитом, добром и лепом, целом духовном космосу човечанства, којима човек покушава да завири у време пре изгона из Раја, у време пре времена.

Схватање историје човечанства као сопствене историје имаће одлучујућег удела на коначнo структурисање филма.

[Наставиће се…]

1 Берђајев, Смисао историје, стр. 22

2 У тајну времена, што је пут ка бесмртности.

3 Берђајев, Смисао историје, стр. 23-24

(овај је текст део још необјављене књиге есеја ”Хроника душе: огледало Андреја Тарковског”)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s