Архива за јануар, 2013

Флорентински триптих

Posted: 27. јануара 2013. in призор

Флорентински триптих

stojanov.posterous.com

16. април 1982, Рим

Норман ме је возио код Анђеле. Дала ми је неколико савета и почела „лечити”. Ево тих савета. Тичу се дијете:

1. Не јести много.

2. Не пити вино, чај, кафу.

3. Узимати наште срца (пре тоалета и медитације) посебан мед (она ће помоћи да се набави), којом пчеле хране матицу. Екстракт меда. Чајну кашичицу.  (више…)

Најтежа ствар

Posted: 17. јануара 2013. in Дневник Тарковског
Ознаке:

26. март 1982, Рим

Најважније и најтеже је веровати; јер, ако верујеш, све се испуњава, али искрено веровати је немогуће тешко. Нема ствари теже: веровати страсно, искрено, тихо…

Одма’ да ти одговорим, ево ме, чикино, иста мета, исто растојање. А ти? У којој си сада пустињи? Ја сучем брке, опе’ не радим, али се радујем дечици. Скупљам(о) сличице животињско царство, без чоколаде додуше, и тако, враћам се у детињство. Што је лепо кад се играш… Надам се да се играш. У ствари, кад помислим, шта је друго дрогирање, ако не нека игра. Једино срање је што ти спржи мозак, а ја мој не дам. Не само што ми треба да бих освојио живот, него не би ваљало да се спонтано усеравам и упишавам у гаће, а са спрженим мозгом то ти је минималац.  (више…)

Рус међу Јерменима,
Украјинац међу Грузијцима,
Бик који се смеје,
А седи под шеширом.
Ујка Сјерјожа…

Био певач,
Био праља,
Или зидар,
Могао је да псује, а да
Дете не заплаче.
Тако је добар био
Дядя наш.

Пре два’цет година оде у боља
Друштва, са Андрејем Првозваним
Да сеје поља, горе, под
Кавказом.

Шок

Posted: 11. јануара 2013. in цртица

Свет не треба слати назад, до места одакле је кренуо погрешним путем, да би изабрао онај прави. За то се нема времена. Треба шокирати свет, али не атомском бомбом. То, чак, не би ни био толики шок, као што би била „Љубавна бомба”. То свет још није видео…

23754_548017645208961_1166641525_n

Љубазношћу Међународног института Андреј Тарковски.

Растанци

Posted: 10. јануара 2013. in Дневник Тарковског

9. јануар 2013.

Растанци са љубљеним бићима терају на размишљање: шта је срећа? И сваки пут када се растајемо не можемо, а да се не запитамо: „Јесам ли срећан што одлази, или што остајем?” У сваком растанку има нечег фаталног. Хоћу ли их поново видети? Икада, у овом великом и опасном свету? И уобичајени почетак многих других питања је сличан: Зашто..?  (више…)