Мартиролог / дневник о дневнику

11. јун 1983, San Gregorio

[…]

19.V 1983.

(индиго копија)

Добар дан, Филипе Тимафјејевичу!

Ево се окончава моја „носталгична” епопеја, и то на веома непријатан начин: свом Канском фестивалу је познато да је С. Ф. Бандарчỳк, заједно с америчким председником жирија, водио жестоку борбу против филма „Носталгија”.

Сви наши – и они који раде у Риму, као Наримов и они који су дошли тамо послом, Костиков, Суриков и Мамилов – тако су ме упорно убеђивали да је Ф. Т. Јермаш разговарао са С. Ф. Бандарчỳком да би се понашао коректно и лојално у односу на мене и мој (наш, совјетски!) филм, који се представља на фестивалу, да ми је много пре Кана постало јасно да се против филма спрема озбиљна погромна акција.

Но, имајући у виду то да је иницијатива за одлазак у Кан с филмом била Ваша (неколико дана пре почетка фестивала замолио сам Сурикова да прецизира преко телефона из Рима Ваш однос према мом одласку тамо), мени је било тешко замислити да ме обмањују, мамећи ме у Кан да би се обрачунали с филмом, који сам направио с једином намером да испричам о драми човека раздвојеног од своје Домовине. Сматрао сам својим дугом да урадим такав филм – тај који сте од мене очекивали не само Ви, но и многи и многи совјетски гледаоци. И ја сам направио тај филм, без обзира на извесна незадовољства Италијана сликом те Италије која се појавила у мојој причи.

Уместо очекиване, не-не, не захвалности! уверавам Вас! (зар је могуће очекивати од Вас захвалност!), сударио сам се с нечовечанском мржњом С. Ф. Ви ћете рећи да је мој утисак погрешан. Но, чињеница Бандарчỳкове борбе с „Носталгијом” постала је општепозната. И друго, видео сам лица С. Ф. и Скобцеве на дан када су ми уручили награде.

Ви, наравно, знате да их је „Носталгија” добила три. Од којих су две веома важне.

Сећате ли се приче с „Рубљовим”, који је ушао међу 100 најбољих филмова свих времена и народа? Сад се десило нешто у духу рубљовске приче, тим горе, зато што се то дешава на новом нивоу и данас. Да ли је прогањање тог филма донело икакве користи совјетској уметности? Не, никакве, само штете.

Али, свеједно, ја журим да Вам честитам с победом (огромном победом! Ви се, наравно, упознајте с критикама) совјетске филмске уметности, иако је филм и био направљен у иностранству. А може бити да је његова посебна заслуга управо у томе.

Сутра се враћам у Рим да пакујем кофере.

Наравно, мени неће бити довољно неколико дана за то, зато што морам добити коначни буџет на телевизији (другу половину новца), и сусрести се с амбасадором.

Андрјеј Тарковскиј

PS: Ја разумем да се ви никако не можете сложити с тим да сам ја режисер не било ког нивоа, али шта да се ради – ја, пак, не могу само због нечије жеље постати таквим – да се у таквог претворим. Нећемо мешати жеље са стварношћу.