Александар Стојанов / Aleksandar Stojanov14. јун 1981., недеља, св. Тројица
Опет свађа са Ларом. Немогуће је тако живети.
Прочитао сам сценарио П. Финна за Костју Лапушанског. Слабо.
Мој живот, ипак, није успео: суштински, ја немам дом. То је састајалиште људи, који су страни једни другима, који не разумеју једни друге.
Лариса није случајно рекла да сам некако туђ. Како сам само желео да имамо дом, и старао се да то буде тако: но, све је било узалудно. Сви су вукли на своју страну, као у познатој басни о лабуду, раку и штуки.
Осећам се потпуно туђим у овој шупи у којој никоме нисам потребан. Можда зато и треба предузети неке напоре.„Постојали су људи, који су се свету чинили ретким чудом, а да у њима ни њихове жене, ни њихове слуге нису видели ништа изузетно. Веома су малобројни они који су изазивали усхићење код својих ближњих.
Како искуство историје показује, пророк то никада није био у сопственој кући, али ни у својој отаџбини!”
(Монтењ. „Огледи”)
Лабуд, рак и штука
Posted: 5. априла 2013. in Дневник ТарковскогОзнаке:Монтењ, дом, зла жена, кућа, непоштовање, пророк, св. Тројица, шупа
коментари
Мартиролог / дневник о дневнику 
„Лариса није случајно рекао…“, zašto je ovo u muškom rodu? Ili ja nešto propuštam? 🙂 I da li su citirane misli Mišela Montenja tvoj izbor ili je dto deo paketa? 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Исправљено.
А Монтењ је његов избор, па тек онда мој. Хвала на сигнализацији.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ej, nema problema. Radim lekture i korekture pa u letu vidim takve stvari. Ako treba neka pomoć u tom smislu, tu sam :). Da, znači, njegov izbor, tako sam i mislila, al rekoh da proverim. Jer ako je tvoj, onda to malo pomera značenje, mada ostaje podjednako lepo. 🙂 Sad gledam: da je tvoj, označio bi nekako. Odličan blog!!!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се