Александар Стојанов / Aleksandar Stojanov12. август 2013. Borgo Capanne
Сањам да глумим у једној сцени филма који режира Андрјеј Арсјењевич. Текст тих неколико реченица које је требало да изговорим, одштампао је на неком џепном уређају руске производње (парадоксално, знам) и то некаквим рељефним словима, које личе на руску ћирилицу, али не умем да их прочитам. Почињем да паничим.
– Како ћу ја да глумим на руском?!
А он, мудрица, иако ја то сам са собом, у ћошку, расправљам, вели:
– Не брини. Сећаш се како је радио Феллини? Само изговарај један, два, три, четири. Дијалог ћемо, ионако, накнадно наснимити.
Ма, добро, али ја хоћу да учествујем у својој улози, хоћу да будем тај лик, јер не знам да лажем. И креће се с припремама. У капуту сам, без мајице и панталона. И само с левом ципелом. Због нечега је намерно каљавим. Сасвим је потапам у каљугу. И, уопште, у сцени морам да прођем кроз ту баруштину. До грла. И даље кроз њу док не изађем.
Ту је и Ерланд Јозефсон. Помаже ми.
Ноћна сцена, обасјана топлом, дифузном светлошћу.
Мартиролог / дневник о дневнику 
I na kraju, nikakva obilaženja ne pomažu, mora s ekroz kaljugu do druge obale.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Обилазнице, заправо, и нема.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
U stvari, prečice otkrije onaj ko ne traži obilaznice nego udari pravo kroz centar tj kaljugu. To su prečice kroz vreme, koje ne potroši uzalud.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
У овом конкретном случају, мој је задатак био да се тамо уроним. Мој режисер је то тако замислио у свом сценарију и мени не би на на крај памети било да покушам да се цењкам за мање. Знаш да је тај пролазак кроз каљугу део веће целине и вишег смисла и срећан си што у том смислу можеш да учествујеш, иако га, можда, не разумеш. То, наравно, ако поштујеш режисера с ким радиш, као што је у овом сну било са мном. Ако не, тежиште се пребацује са вишег смисла на сопствени его. Е, ту смо ми на јави запели.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Uh, izvinjavam se. Brzopleta i smušena, zamenila sam blogove i autore. Slobodno obrišite moj prethopdni komentar i ovaj, naravno. Hvala. Pozdrav
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Блогови и аутори мање су битни, текстови живе свој независни живот. Али, ако инсистирате, обрисаћу Ваше коментаре. Леп поздрав и Вама.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…Ништа није случајно.
Ни коментар(и)…
Поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Слажем се у потпуности, Станимире.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Отпоздрављам!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
U pravu ste
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Paaaa, u tom slučaju rado ostajem u gostima i nastavljam čitanje. Pozdrav 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Храбар избор. Добродошла.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
И осећајте се као у тепсији пуној топлог шербета.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
I ja tako često sanjam da sviram klavir pred punom salom ljudi. A veze nemam, nego, kao nekakvo dete, pravim se da znam i prebiram prstima po klavijaturi.
Свиђа ми сеСвиђа ми се