Раскољников

Posted: 7. јануара 2016. in Дневник Тарковског

Велики пост. 

Прескачем пијанку са зетом и његовим јаранима.

Режим на Матер.

А пост.

Уједам Сестру.

А пост.

На новогодишњој трпези посно биркам.

А свађам се.

Игноришем Оца.

Трудим се.

Молим.

Па наљутим.

И што је ближи Божић, бјеси су грђи.

Деда Мразе, Деда Мразе, не скрећи са стазе.

Зар у расколничкој македонској цркви да се причестим?

Зашто да не? Биће тамо и други људи који теже Богу.

Бадње је Вече.

У 21 поче Вера да кашље. У 22 поче Матер унуцима да пева Божићне песме, које је њена бака њој. Најзад. Уживам и мислим се, стићи ћу до 23.

У 23:23 Вера, кроз кашаљ, чита молитву пре спавања, Андреј у себи своје тијано понавља. (Спава.)

Почињем да жалим што нећу бити где бих волео бити.

А, зар овде не бих?

Одједном, свјетлост, чудо.

На екрану „Андреј Рубљов”.

И рече Глас: „То нека ти је причест, а ујутру се Мајчином сармом заложи. Христос се роди!”

Мир Божји…
  

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s