Александар Стојанов / Aleksandar StojanovТешко је веровати да је идеалистички мотив водио настанку кинематографије и да је у том стадијуму постојала свест о проширивању уметничке делатности ослобађањем седме музе. И сам папà Лимијер је изуму својих синова пророковао брзи заборав, као што су и шатре са смешним огледалима, лажним и правим снагаторима и егзотичним животињама привлачиле све мање публике. Једино је фрик–шоу увек доводио свежа појачања у искусан тим брадатих жена, сијамских близанаца, људи – слонова и осталих несретних шала природе и тако пружао својој верној публици ненадмашив и никада мање интензиван осећај надмоћи.
Чланци означени са „Андреј Рубљов“
Црно-бели филм и реализам (Огледало IX)
Posted: 20. априла 2013. in есејОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Рубљов, Андреј Тарковски, Андреј Тарковскиј, Андрјеј Тарковскиј, Зеркало, Иваново детињство, Микеланђело Антониони, Огледало, Рудолф Арнхајм, Соларис, Црвена пустиња, гешталт, колор филм, монохроматски филм, психолошки реализам, филмски реализам, црно-бели филм, Rudolf Arnheim
8
Дуго очекивани интервју с Торнатореом
Posted: 11. априла 2013. in Дневник Тарковског - није!, Мартиролог, интервју, кратка причаОзнаке:Ba'aria, Ђузепе Торнаторе, Ђузеппе Торнаторе, Андреј Рубљов, Ба’ариа, Иваново детињство, Легенда о пијанисти на океану, Малена, Најбоља понуда, Нови биоскоп парадизо, Огледало, Пука формалност, Сицилија, Тонино Гуера, Тонино Гуерра, Франческо Рози, Христос се зауставио у Еболију, Човек звезда, Francesco Rosi, Giuseppe Tornatore, Migliore offerta, Porretta Cinema, Porretta Terme, The Best Offer
Авантура је почела пре четири дана, у регионалном возу 6345, који је у глуво недељно јуро, у 9:04, кретао у Порету и стизао онамо у 10:14, шеснаест минута пре почетка пројекције „Најбоље понуде”, најновијег филма Ђузепеа Торнатореа. Био је последњи дан локалног филмског фестивалчића, који је, ето, ове године зажелео да угости ретроспективу овог режисера и додели му своју почасну награду.
„Боже, како је неприметно пролетео живот…”
Posted: 4. априла 2013. in Дневник Тарковског, кратка причаОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Рубљов, Андреј Тарковски, Андреј Тарковскиј, Андрјеј Тарковскиј, Жртвовање, Носталгија, Огледало, Соларис, Сталкер, рођендан
Данас је и мом оцу рођендан. Рођен је тачно петнаест година после Тарковског и неких 3247 километара југозападно од Завражја, у Битољу.
Не знам да је икада водио дневник, мада је кућа увек била пуна Службених бележница ЈНА, и ја сам неке користио, згодна ствар, свашта има унутра.
Он је, као и Мајстор, био, и још увек јесте, хвала Богу, прецизан и педантан. Та анална црта његовог карактера пренела се и на мене. И нека је. Чини ми се више него потребном. Неке друге његове црте, које сам попио, пак, не доприносе ми благостању, ни најмање.
Док је Андрјеј млађи са својим оцем свакодневно листао Бројгелову монографију, ја сам с мојим „чистио” разноврсно оружје, док су они иши у музеје, ми смо на стрелишта и у зајечарске шумарке.
И да, последња и највећа разлика: његов је отац умро, мој је жив, али га свеједно ретко виђам. А шта ако изненада умре? Или ја?
6. април 1972.
Ево сам напунио 40 година. И шта сам урадио за то време? Три бедна филма – како мало, како ништавно мало и лоше.
Данас сам уснио чудан сан: тобоже, ја гледам у небо, а оно је светло-светло, мутно, а високо-високо полако кључа као материјализована светлост, као влакна сунчеве тканине налик на свилене и живе бодове на јапанском извезеном крепу. И чини ми се да се та влакна, те светлосне и живе нити покрећу, пливају и постају налик на птице узвишене недостижно високо… Толико високо да кад би птице губиле перје, пера не би пала, не би се спустила на земљу, него би летела нагоре, узнела би се, да би заувек ишчезла из нашег света. И тече, спушта се отуда тиха, волшебна музика, то је или музика слична звончићима, или кликтање птица налик на музику. „То су ждралови”, изненада сам чуо нечији глас и пробудио се. Чудан, прекрасан сан. Каткад усним чудне сне.
Бело одело
Posted: 20. марта 2013. in Дневник Тарковског - није!Ознаке:Basho, Андрей Тарковский, Андреј Рубљов, Андреј Тарковски, Андрјеј Тарковскиј, Башо, Будизам, Владимир Максимов, Исток, Кеисуке Матсумото, Лао Це, Мстислав Растрапòвич, Мстислав Ростропович, бело одело, Lao Tzu, тао, Tao, Zen
Имати прљаву одећу каналише сву вашу пажњу на мрљу, не дозвољавајући вам да размишљате о другом. Ако, насупрот, обучете чисту одећу, то значи да се старате о себи и својој души. Облачити беле кошуље знак је духовне елеганције. Сперимо сваку мрљу са наше одеће и сачувајмо, тако, брилијантност духа!
(Кеисуке Матсумото, „Приручник за чишћење једног будистичког монаха”)
Крај „носталгичне” епопеје
Posted: 26. фебруара 2013. in Дневник Тарковског, писмоОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Рубљов, Андреј Тарковски, Андреј Тарковскиј, Андрјеј Тарковскиј, Кан, Кански фестивал, Носталгија, Ностальгия, С. Ф. Бандарчỳк, Серге́й Фёдорович Бондарчу́к, Festival de Cannes, Nostalghia
11. јун 1983, San Gregorio
[…]
19.V 1983.
(индиго копија)
Добар дан, Филипе Тимафјејевичу!
Ево се окончава моја „носталгична” епопеја, и то на веома непријатан начин: свом Канском фестивалу је познато да је С. Ф. Бандарчỳк, заједно с америчким председником жирија, водио жестоку борбу против филма „Носталгија”.
Руска капа
Posted: 13. октобра 2012. in Дневник Тарковског, кратка причаОзнаке:Андреј Рубљов, Андреј Тарковски, рукопис, руска капа, сценарио, таксиста, шубара
6. април 1973.
Мађари су издали “Рубљова” као засебну књигу.”Колумбија” (САД) је купила “Рубљова” и тражи скраћење за 15 – 20 минута. Скратићу обавезно. Лет балоном на првом месту.
Због нечега сам се сетио како сам изгубио рукопис (не имавши ни концепт) сценарија “Рубљова”. Оставио у таксију на углу улице Горки (преко пута “Национала”). Такси је отишао. Из очаја сам се напио. После сата сам изашао из “Национала” и кренуо у ВТО. После два сата, спуштајући се поред тог истог угла где сам изгубио рукопис, такси је закочио (правећи прекршај), и шофер ми је кроз прозор протурио рукопис. Било је чудно. (више…)
Мартиролог / дневник о дневнику 