Чланци означени са „Андреј Тарковскиј“

Отворено писмо Рјене Шејко, упућено критичарки Њеји Зоркаји, које је Тарковскиј завео у дневник 23. априла 1979. године, био је уједно и један од последњих записа у свесци Мартиролога II пре него што је по први пут у животу отишао на ”рад у иностранство”. За дневничке и записе замисли за документарни филм ”Путовање по Италији” и играни филм ”Носталгија”, које ће оба радити са Тонином Гуерром, Тарковскиј је наменио посебну књижицу, згоднијег формата за путовање.  (више…)

26. јануар 1973.

[…] Само што сам прочитао научно – фантаст[ичну]. причу Стругацких „Пикник крај пута“.

25. децембар 1974.

[…] За мене би сада савршено хармоничне форме могао бити филм по Стругацкима: непрекидна, детаљна радња, но изједначена са религиозном радњом, чисто идеалистичка, то јест, полутрансцендентална, апсурдна, апсолутна. (”Молој” С. Бекета.) Шема живота човека, који стреми (делотворно) разумевању смисла живота. И ја сам ћу играти. Нећу ли пропасти под тежином два аспекта? Ах, интересантно!   (више…)

Не могу се помирити са тим да ће Мајка умрети. Ја ћу протестовати против тога и доказати да је Мајка бесмртна. Хоћу друге да убедим у њену јаку индивидуалност и конкретну непоновљивост. Унутрашња претпоставка – урадити анализу карактера са претензијом на то да је Мајка бесмртна.“

Андреј Тарковскиј

(више…)

2. март 1975.

Јермаш је одлучно одбио (без обзира на реч коју је прошле године дао Бесију) да дā ”Огледало” за Кански фестивал, никако не мотивишући своје одбијање. Беси је гневан. Јермаш је наговарао Бесија да узме и Бандарчука, и Бикова, и Плисјецкују. Беси се после сваке пројекције гневио, али… Невоља је у томе што је Беси рекао да ”Огледалу” гарантује Главну награду. А управо је то страшно нашем руководству: они се, пак, својски старају да унизе и мене и филм.

(више…)

Што ти је моћ навике. Навикли да их бијем овим”, рече Мики Манојловић у оном филму. Из исте те навике и нас са свих страна и сваки дан бију. У ствари, неког то удара по бубњићима, а некоме то и не смета.

Јасно се сећам када је то почело да ме жуља опасно. Постоји та врло информативна књига о филмском језику, коју је превео један стари и уважени професор, назовимо га овде, проф’сор Бабац. И ја сад овде немам заиста ништа да кажем о њему као професору, једноставно, не познајем га. Међутим, у оној књизи, ”Граматици филмског језика”, коју смо ми сажвакавали, као превод англо-сакс. термина cut-away, неким се чудом појавила домаћа верзија КАТ ЕВЕЈ! Да се разумемо, у филмском жаргону (и не само) има пуно позајмљених и припитомљених термина, буквално непреводивих на српски, и све је то океј, али ”кат евеј” је стварно било превише. (више…)