Александар Стојанов / Aleksandar StojanovОпет случајно, нашао сам се на отварању циклуса француског редитеља Оливијеа Асајàса (Olivier Assayas) у болоњској кинотеци. Филм који је требало да отвори ретроспективу био је прошлогодишњи „Après mai” („После маја”, а, чудновато, као и увек са дистибутерским насловима, и на енглеском и италијанском дистрибуира се под насловом „Нешто у ваздуху”). Пре пројекције био је уприличено уводно „ћаскање”, испоставиће се, од пола сата. (више…)
Чланци означени са „Бергман“
„После маја” – пре филма
Posted: 6. априла 2013. in Дневник Тарковског - није!, есеј, цитатОзнаке:Après mai, Bergman, Cineteca di Bologna, Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андреј Тарковскиј, Бергман, Висконти, Зеркало, Лудвиг, Огледало, Оливије Асајàс, Оливије Асајас, Тајно дете, Фани и Александар, Филип Гарел, Fanny och Alexaner, L'enfant secret, Luchino Visconti, Ludwig, Mirror, Olivier Assayas, Philippe Garrel, Qualcosa nell'aria, Something in the Air
3
Плејбој
Posted: 28. октобра 2012. in Дневник Тарковског, маштарија, призорОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Бергман, Дневник, Дневник Тарковског, сан, смрт
27. јул 1974.
Синоћ сам уснуо сан: као ја сам умро, али видим, тачније, осећам шта се дешава око мене. Осећам да је Лара близу и неко од другова. Осећам да сам немоћан, невољан и једино способан да будем сведок своје смрти, свог трупла. И најважније – да доживљавам у том сну давно заборављено, давно неискрсло чувство – да то није сан, него јава. То је чувство до те мере јако, да у души нараста талас туге, жалости према самом себи, и искрсава чудан однос према сопственом животу, као естетско чувство. Када се осећаш тако као да је твоја жалост туђа, да ти сам са стране њу посматраш, и процењујеш да си у пределима свог вишег живота. Као да је мој прошли живот – живот детета, лишеног искуства, незаштићеног. Време престаје да постоји, страх. Осећање бесмртности. Видео сам место (одозго, однекуд с плафона) на коме учвршћују постамент за гроб. Људе, ускомешане поводом моје смрти. А потом сам ја васкрсао, али се нико није зачудио. Сви су пошли у парно купатило, али мене тамо нису пустили – није било улазнице. Претварао сам се да сам помоћни радник у купатилу, али нисам имао легитимацију. Али, то је већ био само сан, и ја сам знао да је то сан. Тај сан о смрти већ други пут. И сваки пут осећам изузетну слободу и беспотребност заштите. Шта би то значило? (више…)
Мартиролог / дневник о дневнику 