Александар Стојанов / Aleksandar StojanovТешко је веровати да је идеалистички мотив водио настанку кинематографије и да је у том стадијуму постојала свест о проширивању уметничке делатности ослобађањем седме музе. И сам папà Лимијер је изуму својих синова пророковао брзи заборав, као што су и шатре са смешним огледалима, лажним и правим снагаторима и егзотичним животињама привлачиле све мање публике. Једино је фрик–шоу увек доводио свежа појачања у искусан тим брадатих жена, сијамских близанаца, људи – слонова и осталих несретних шала природе и тако пружао својој верној публици ненадмашив и никада мање интензиван осећај надмоћи.
Чланци означени са „Зеркало“
Црно-бели филм и реализам (Огледало IX)
Posted: 20. априла 2013. in есејОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Рубљов, Андреј Тарковски, Андреј Тарковскиј, Андрјеј Тарковскиј, Зеркало, Иваново детињство, Микеланђело Антониони, Огледало, Рудолф Арнхајм, Соларис, Црвена пустиња, гешталт, колор филм, монохроматски филм, психолошки реализам, филмски реализам, црно-бели филм, Rudolf Arnheim
8
„После маја” – пре филма
Posted: 6. априла 2013. in Дневник Тарковског - није!, есеј, цитатОзнаке:Après mai, Bergman, Cineteca di Bologna, Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андреј Тарковскиј, Бергман, Висконти, Зеркало, Лудвиг, Огледало, Оливије Асајàс, Оливије Асајас, Тајно дете, Фани и Александар, Филип Гарел, Fanny och Alexaner, L'enfant secret, Luchino Visconti, Ludwig, Mirror, Olivier Assayas, Philippe Garrel, Qualcosa nell'aria, Something in the Air
Опет случајно, нашао сам се на отварању циклуса француског редитеља Оливијеа Асајàса (Olivier Assayas) у болоњској кинотеци. Филм који је требало да отвори ретроспективу био је прошлогодишњи „Après mai” („После маја”, а, чудновато, као и увек са дистибутерским насловима, и на енглеском и италијанском дистрибуира се под насловом „Нешто у ваздуху”). Пре пројекције био је уприличено уводно „ћаскање”, испоставиће се, од пола сата. (више…)
Време (Огледало VIII)
Posted: 11. децембра 2012. in есејОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андрјеј Тарковскиј, Зеркало, Огледало, време, женски принцип, историја, мушки принцип, прошлост, сећања, снови
У филму, у његовим играним деловима, постоје три главне временске равни (по редоследу појављивања): време убрзо после одласка оца, када породица живи на сеоском имању, садашњост из које Аутор „путује“ у прошлост и време око завршетка II св. рата. Редослед је мотивисан Ауторовим током мисли, сновима и сањарењем.
Више пута је истакнуто како је време равноправно у свим својим слојевима и како постоји тежња за његовим укидањем, али оно на шта мислимо када спомињемо главне временске равни јесу три доба живота Аутора: детенце (4-5 година), дечак (десетак година) и човек (четрдесет година). (више…)
Историја (Огледало VII)
Posted: 6. децембра 2012. in есејОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андрјеј Тарковскиј, Берђајев, Бјердјајев, Зеркало, Николай Александрович Бердяев, Огледало
Рад на сценарију за филм о Достојевском и, посебно, сусрет са Бјердјајевим, био је од великог утицаја на филозофку тачку ослонца на којој је почивао Бели дан. Оно што је као радни принцип у раду на својим филмовима примењивао у вези са једним од основних изражајних средстава филма – временом, сада је добило и филозофску потврду утицајем овог значајног руског религиозног мислиоца, преобраћеног материјалисте и револуционара, што ће га још ближе привести остварењу филма, који у највишем смислу третира време као основно изражајно средство.
Филм о филму у филму (Огледало VI)
Posted: 1. децембра 2012. in есејОзнаке:Borges, Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андрјеј Тарковскиј, Бог, Борхес, Зеркало, Огледало
У овом филму, дакле, како то бива у литератури, главним јунаком постаје сам Аутор. Материјал епизода срачунат је не да дејствује сам по себи, већ једино у контексту и скопчан са ауторским ставом према том материјалу.
Филм Огледало је некакав процес. Аутор се, одједном се пробудивши и погледавши се у огледало, изненада уплашио. Схватио је да је његов живот проживљен, да ништа није урађено, и док је раније пред њим била вечност, сада се све то показује иза њега, у малом, уоквиреном простору огледала живота, чији је сав први план испуњен њему непознатим лицем. (више…)
”Заклоните бојажљивошћу своја уста када изговарате име великог уметника”
Posted: 29. новембра 2012. in Дневник Тарковског, писмоОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андрјеј Тарковскиј, Дневник Тарковског, Зеркало, Огледало, филмска критика
23. април 1979.
Ово је приватно писмо на адресу Њ. Зоркаје, у вези са њеним чланком о мени у ”Кинопанорами” (негде прошле јесени):
”Дубокоуважена Њеја Марковна!
Прочитала сам у новој ”Кинопанорами” Ваше ”Белешке за портрет Андрјеја Тарковског” и пожелела сам да Вам пишем.
Ја нисам познаница Тарковског. До мене, као и до многих, долазе само приче о његовој тешкој судбини, храбрости, бескомпромисности, о тешкој судбини скоро свих његових филмова. (За шта је делом крив и Ваш критичарски цех, што и сами признајете.)
Двоструко биће филма – тачка гледишта (Огледало V)
Posted: 28. новембра 2012. in есеј, призор, сцена из филмаОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андрјеј Тарковскиј, Зеркало, Куросава, Огледало, Рашомон, Kurosawa, фокализација, Rashomon
На нивоу скоро непостојећег глобалног наратива, главни јунак филма је Алексеј, који болестан и у постељи преиспитује свој досадашњи живот, враћајући се у време детињства, време кад је све било могуће, мучећи себе сталним питањем: „Где сам погрешио?“ Његови снови откривају му суштину његових проблема – отац је отишао из породице, мајка је жртвовала свој живот због њих, деце, а он не зна на који начин да јој се одужи. Не зна како најмилијима да дâ. Мучи га савест себичнога и терет прошлости који се неразрешен преноси на следећу генерацију. И он је постао отац. И он је отишао. (више…)
Двоструко биће филма – медиј и стварност (Огледало IV)
Posted: 22. новембра 2012. in есејОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Андрејевич Тарковски, Андрјеј Андрејевич Тарковскиј, Зеркало, Огледало
Уводна секвенца, чији је дијалог наведена1 у чланку ”Хипноза (Огледало II)”, формално је форшпица, предшпица, која нема наративне везе са филмом који ће уследити. Ипак, она се односи на филм у вишем смислу, откривајући двоструки сплет његовог јединственог бића.
Призор излечења муцајућег не одаје до краја своју генологију, балансирајући на танкој линији између игране и документарне структуре (негирајући тиме филму наметнуту поделу на жанрове).
Прва замисао (Огледало III)
Posted: 19. новембра 2012. in есејОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андреј Тарковскиј, Зеркало, Огледало, Саша Мишарин
„Не могу се помирити са тим да ће Мајка умрети. Ја ћу протестовати против тога и доказати да је Мајка бесмртна. Хоћу друге да убедим у њену јаку индивидуалност и конкретну непоновљивост. Унутрашња претпоставка – урадити анализу карактера са претензијом на то да је Мајка бесмртна.“
Андреј Тарковскиј
Хипноза (Огледало II)
Posted: 17. новембра 2012. in сцена из филмаОзнаке:Зеркало, Огледало, логопед, хипноза
Хипноза
ВРАЧАРА1: Како је твоје име, очево име и презиме?
ЈУРА: Ја се ззовем Жариј ј ј Јуриј ј ј ја ја љекс Аљександ нд анд андравич.
ВРАЧАРА: Молим те, реци одакле долазиш.
ЈУРА: Ја д до до ја д д дол доо дола лаз лазим… из зг из гра зград дда Харковва.
ВРАЧАРА: Где учиш?
ЈУРА: Ја учим теххн… Ја учим техх ехничку школу.
ВРАЧАРА: Јура, сада ћемо нас двоје одржати сеансу…
Мартиролог / дневник о дневнику 