Тешко је веровати да је идеалистички мотив водио настанку кинематографије и да је у том стадијуму постојала свест о проширивању уметничке делатности ослобађањем седме музе. И сам папà Лимијер је изуму својих синова пророковао брзи заборав, као што су и шатре са смешним огледалима, лажним и правим снагаторима и егзотичним животињама привлачиле све мање публике. Једино је фрик–шоу увек доводио свежа појачања у искусан тим брадатих жена, сијамских близанаца, људи – слонова и осталих несретних шала природе и тако пружао својој верној публици ненадмашив и никада мање интензиван осећај надмоћи.
Чланци означени са Микеланђело Антониони
Црно-бели филм и реализам (Огледало IX)
Posted: 20. априла 2013. in есејОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Рубљов, Андреј Тарковски, Андреј Тарковскиј, Андрјеј Тарковскиј, Зеркало, Иваново детињство, Микеланђело Антониони, Огледало, Рудолф Арнхајм, Соларис, Црвена пустиња, гешталт, колор филм, монохроматски филм, психолошки реализам, филмски реализам, црно-бели филм, Rudolf Arnheim
8
Згушњавање
Posted: 18. децембра 2012. in Дневник Тарковског, призор, сажетакОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андреј Тарковскиј, Андрјеј Тарковскиј, Микеланђело Антониони, Носталгија, Ностальгия, Путешествие по Италии, Путовање по Италији, РАИ, Тонино Гуера, Тонино Гуерра, документарни филм, Michelangelo Antonioni, Nostalghia, смрт, RAI, Tonino Guerra, Viaggio in Italia
Отворено писмо Рјене Шејко, упућено критичарки Њеји Зоркаји, које је Тарковскиј завео у дневник 23. априла 1979. године, био је уједно и један од последњих записа у свесци Мартиролога II пре него што је по први пут у животу отишао на ”рад у иностранство”. За дневничке и записе замисли за документарни филм ”Путовање по Италији” и играни филм ”Носталгија”, које ће оба радити са Тонином Гуерром, Тарковскиј је наменио посебну књижицу, згоднијег формата за путовање. (више…)