Александар Стојанов / Aleksandar StojanovТешко је веровати да је идеалистички мотив водио настанку кинематографије и да је у том стадијуму постојала свест о проширивању уметничке делатности ослобађањем седме музе. И сам папà Лимијер је изуму својих синова пророковао брзи заборав, као што су и шатре са смешним огледалима, лажним и правим снагаторима и егзотичним животињама привлачиле све мање публике. Једино је фрик–шоу увек доводио свежа појачања у искусан тим брадатих жена, сијамских близанаца, људи – слонова и осталих несретних шала природе и тако пружао својој верној публици ненадмашив и никада мање интензиван осећај надмоћи.
Чланци означени са „Огледало“
Црно-бели филм и реализам (Огледало IX)
Posted: 20. априла 2013. in есејОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Рубљов, Андреј Тарковски, Андреј Тарковскиј, Андрјеј Тарковскиј, Зеркало, Иваново детињство, Микеланђело Антониони, Огледало, Рудолф Арнхајм, Соларис, Црвена пустиња, гешталт, колор филм, монохроматски филм, психолошки реализам, филмски реализам, црно-бели филм, Rudolf Arnheim
8
Дуго очекивани интервју с Торнатореом
Posted: 11. априла 2013. in Дневник Тарковског - није!, Мартиролог, интервју, кратка причаОзнаке:Ba'aria, Ђузепе Торнаторе, Ђузеппе Торнаторе, Андреј Рубљов, Ба’ариа, Иваново детињство, Легенда о пијанисти на океану, Малена, Најбоља понуда, Нови биоскоп парадизо, Огледало, Пука формалност, Сицилија, Тонино Гуера, Тонино Гуерра, Франческо Рози, Христос се зауставио у Еболију, Човек звезда, Francesco Rosi, Giuseppe Tornatore, Migliore offerta, Porretta Cinema, Porretta Terme, The Best Offer
Авантура је почела пре четири дана, у регионалном возу 6345, који је у глуво недељно јуро, у 9:04, кретао у Порету и стизао онамо у 10:14, шеснаест минута пре почетка пројекције „Најбоље понуде”, најновијег филма Ђузепеа Торнатореа. Био је последњи дан локалног филмског фестивалчића, који је, ето, ове године зажелео да угости ретроспективу овог режисера и додели му своју почасну награду.
„После маја” – пре филма
Posted: 6. априла 2013. in Дневник Тарковског - није!, есеј, цитатОзнаке:Après mai, Bergman, Cineteca di Bologna, Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андреј Тарковскиј, Бергман, Висконти, Зеркало, Лудвиг, Огледало, Оливије Асајàс, Оливије Асајас, Тајно дете, Фани и Александар, Филип Гарел, Fanny och Alexaner, L'enfant secret, Luchino Visconti, Ludwig, Mirror, Olivier Assayas, Philippe Garrel, Qualcosa nell'aria, Something in the Air
Опет случајно, нашао сам се на отварању циклуса француског редитеља Оливијеа Асајàса (Olivier Assayas) у болоњској кинотеци. Филм који је требало да отвори ретроспективу био је прошлогодишњи „Après mai” („После маја”, а, чудновато, као и увек са дистибутерским насловима, и на енглеском и италијанском дистрибуира се под насловом „Нешто у ваздуху”). Пре пројекције био је уприличено уводно „ћаскање”, испоставиће се, од пола сата. (више…)
„Боже, како је неприметно пролетео живот…”
Posted: 4. априла 2013. in Дневник Тарковског, кратка причаОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Рубљов, Андреј Тарковски, Андреј Тарковскиј, Андрјеј Тарковскиј, Жртвовање, Носталгија, Огледало, Соларис, Сталкер, рођендан
Данас је и мом оцу рођендан. Рођен је тачно петнаест година после Тарковског и неких 3247 километара југозападно од Завражја, у Битољу.
Не знам да је икада водио дневник, мада је кућа увек била пуна Службених бележница ЈНА, и ја сам неке користио, згодна ствар, свашта има унутра.
Он је, као и Мајстор, био, и још увек јесте, хвала Богу, прецизан и педантан. Та анална црта његовог карактера пренела се и на мене. И нека је. Чини ми се више него потребном. Неке друге његове црте, које сам попио, пак, не доприносе ми благостању, ни најмање.
Док је Андрјеј млађи са својим оцем свакодневно листао Бројгелову монографију, ја сам с мојим „чистио” разноврсно оружје, док су они иши у музеје, ми смо на стрелишта и у зајечарске шумарке.
И да, последња и највећа разлика: његов је отац умро, мој је жив, али га свеједно ретко виђам. А шта ако изненада умре? Или ја?
6. април 1972.
Ево сам напунио 40 година. И шта сам урадио за то време? Три бедна филма – како мало, како ништавно мало и лоше.
Данас сам уснио чудан сан: тобоже, ја гледам у небо, а оно је светло-светло, мутно, а високо-високо полако кључа као материјализована светлост, као влакна сунчеве тканине налик на свилене и живе бодове на јапанском извезеном крепу. И чини ми се да се та влакна, те светлосне и живе нити покрећу, пливају и постају налик на птице узвишене недостижно високо… Толико високо да кад би птице губиле перје, пера не би пала, не би се спустила на земљу, него би летела нагоре, узнела би се, да би заувек ишчезла из нашег света. И тече, спушта се отуда тиха, волшебна музика, то је или музика слична звончићима, или кликтање птица налик на музику. „То су ждралови”, изненада сам чуо нечији глас и пробудио се. Чудан, прекрасан сан. Каткад усним чудне сне.
Време (Огледало VIII)
Posted: 11. децембра 2012. in есејОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андрјеј Тарковскиј, Зеркало, Огледало, време, женски принцип, историја, мушки принцип, прошлост, сећања, снови
У филму, у његовим играним деловима, постоје три главне временске равни (по редоследу појављивања): време убрзо после одласка оца, када породица живи на сеоском имању, садашњост из које Аутор „путује“ у прошлост и време око завршетка II св. рата. Редослед је мотивисан Ауторовим током мисли, сновима и сањарењем.
Више пута је истакнуто како је време равноправно у свим својим слојевима и како постоји тежња за његовим укидањем, али оно на шта мислимо када спомињемо главне временске равни јесу три доба живота Аутора: детенце (4-5 година), дечак (десетак година) и човек (четрдесет година). (више…)
Историја (Огледало VII)
Posted: 6. децембра 2012. in есејОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андрјеј Тарковскиј, Берђајев, Бјердјајев, Зеркало, Николай Александрович Бердяев, Огледало
Рад на сценарију за филм о Достојевском и, посебно, сусрет са Бјердјајевим, био је од великог утицаја на филозофку тачку ослонца на којој је почивао Бели дан. Оно што је као радни принцип у раду на својим филмовима примењивао у вези са једним од основних изражајних средстава филма – временом, сада је добило и филозофску потврду утицајем овог значајног руског религиозног мислиоца, преобраћеног материјалисте и револуционара, што ће га још ближе привести остварењу филма, који у највишем смислу третира време као основно изражајно средство.
Како ли је само псовао фон Трир?!
Posted: 4. децембра 2012. in новински чланакОзнаке:Архив Тарковског, Бели бели дан, Вајање у времену, Ларс фон Трир, Огледало, Соларис, Сталкер, Lars von Trier
”Архив Тарковског се враћа у домовину”
Ивановска област РФ је на аукцији у Лондону купила архив славног режисера Андреја Тарковског за 1,3 милиона фунти. Архив ће бити предат спомен-музеју у родном граду Тарковског, Јурјевцу.
Филм о филму у филму (Огледало VI)
Posted: 1. децембра 2012. in есејОзнаке:Borges, Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андрјеј Тарковскиј, Бог, Борхес, Зеркало, Огледало
У овом филму, дакле, како то бива у литератури, главним јунаком постаје сам Аутор. Материјал епизода срачунат је не да дејствује сам по себи, већ једино у контексту и скопчан са ауторским ставом према том материјалу.
Филм Огледало је некакав процес. Аутор се, одједном се пробудивши и погледавши се у огледало, изненада уплашио. Схватио је да је његов живот проживљен, да ништа није урађено, и док је раније пред њим била вечност, сада се све то показује иза њега, у малом, уоквиреном простору огледала живота, чији је сав први план испуњен њему непознатим лицем. (више…)
”Заклоните бојажљивошћу своја уста када изговарате име великог уметника”
Posted: 29. новембра 2012. in Дневник Тарковског, писмоОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андрјеј Тарковскиј, Дневник Тарковског, Зеркало, Огледало, филмска критика
23. април 1979.
Ово је приватно писмо на адресу Њ. Зоркаје, у вези са њеним чланком о мени у ”Кинопанорами” (негде прошле јесени):
”Дубокоуважена Њеја Марковна!
Прочитала сам у новој ”Кинопанорами” Ваше ”Белешке за портрет Андрјеја Тарковског” и пожелела сам да Вам пишем.
Ја нисам познаница Тарковског. До мене, као и до многих, долазе само приче о његовој тешкој судбини, храбрости, бескомпромисности, о тешкој судбини скоро свих његових филмова. (За шта је делом крив и Ваш критичарски цех, што и сами признајете.)
Двоструко биће филма – тачка гледишта (Огледало V)
Posted: 28. новембра 2012. in есеј, призор, сцена из филмаОзнаке:Андрей Тарковский, Андреј Тарковски, Андрјеј Тарковскиј, Зеркало, Куросава, Огледало, Рашомон, Kurosawa, фокализација, Rashomon
На нивоу скоро непостојећег глобалног наратива, главни јунак филма је Алексеј, који болестан и у постељи преиспитује свој досадашњи живот, враћајући се у време детињства, време кад је све било могуће, мучећи себе сталним питањем: „Где сам погрешио?“ Његови снови откривају му суштину његових проблема – отац је отишао из породице, мајка је жртвовала свој живот због њих, деце, а он не зна на који начин да јој се одужи. Не зна како најмилијима да дâ. Мучи га савест себичнога и терет прошлости који се неразрешен преноси на следећу генерацију. И он је постао отац. И он је отишао. (више…)
Мартиролог / дневник о дневнику 