Мартиролог / дневник о дневнику

20. октобар 1973.

Једна непријатна мисао: ти ником ниси потребан, савршено си туђ својој култури, ништа ниси урадио за њу, ништаван си. А ако озбиљно упитају у Европи, било где: „Ко је најбољи режисер у СССР?“ – Тарковски. Но, код нас – ни речи. Ја не постојим, ја сам нико и ништа. Ово је такозвани тренутак слабости. Јако је тужно никоме не бити потребан. А како не желим бити безвредан. Желим у потпуности да испуним нечији живот или животе. Мени је тесно, мојој души је тесно у мени; потребно ми је друго спремиште. (више…)