Мартиролог / дневник о дневнику

14. јун 1981., недеља, св. Тројица
Опет свађа са Ларом. Немогуће је тако живети.
Прочитао сам сценарио П. Финна за Костју Лапушанског. Слабо.
Мој живот, ипак, није успео: суштински, ја немам дом. То је састајалиште људи, који су страни једни другима, који не разумеју једни друге.
Лариса није случајно рекла да сам некако туђ. Како сам само желео да имамо дом, и старао се да то буде тако: но, све је било узалудно. Сви су вукли на своју страну, као у познатој басни о лабуду, раку и штуки.
Осећам се потпуно туђим у овој шупи у којој никоме нисам потребан. Можда зато и треба предузети неке напоре.

„Постојали су људи, који су се свету чинили ретким чудом, а да у њима ни њихове жене, ни њихове слуге нису видели ништа изузетно. Веома су малобројни они који су изазивали усхићење код својих ближњих.
Како искуство историје показује, пророк то никада није био у сопственој кући, али ни у својој отаџбини!”
(Монтењ. „Огледи”)